SENKA KOJE NEMA

Kiša je noćas šetala gradom
i pevušila pesmu
o senci koje nema...

Letela je oko zgrada i solitera
i grlila ih,
uz muziku svojih kapi
koje su ljutito hitale ka zemlji,
prodirući u nju.

Lutala je,
lutalica i gubitnica
tragajući za otiscima stopa,
čije tragove je sama brisala...

Razočarana, neznalica,
poplavila je svoj svet.