I ti si postao vazduh,
onaj bez koga ne mogu,
ali ga ipak ne vidim...
A i ne gledam više,
vazduh koji ne miriše.
I ti si mi postao beznačajan,
kao što je zrno zemlje
po kojem hodim, no da ga nema,
po čemu bih gazila? Ne bih ti nikada ni prišla... svejedno, više i ne prilazim, nespretno te zaobilazim... I ti si postao beznačajan kao kap vode
kraj čaše soka, voćnog, zdravog,
što telo mi vitaminima boji, a opet mu je neophodno
da se vodom poji... Ali više ne pijem vodu, pratim trendove i modu, pa naručim sok... I ti si postao onaj zrak Sunca zbog kojeg koža izgori, sa opekotinama visokog stepena se bori... Ali bez zraka tvog
hladno bi bilo mome biću, zahvaljujući tebi, i samo tebi, zore za moje oko sviću, zbog tebe i samo zbog tebe, popijem retko čašu vode, udahnem vazduh najjače što mogu da se sve čestice prašine u njemu oslobode i rode ono što nemam, a zbog čega si i ti postao
tako beznačajan.
po kojem hodim, no da ga nema,
po čemu bih gazila? Ne bih ti nikada ni prišla... svejedno, više i ne prilazim, nespretno te zaobilazim... I ti si postao beznačajan kao kap vode
kraj čaše soka, voćnog, zdravog,
što telo mi vitaminima boji, a opet mu je neophodno
da se vodom poji... Ali više ne pijem vodu, pratim trendove i modu, pa naručim sok... I ti si postao onaj zrak Sunca zbog kojeg koža izgori, sa opekotinama visokog stepena se bori... Ali bez zraka tvog
hladno bi bilo mome biću, zahvaljujući tebi, i samo tebi, zore za moje oko sviću, zbog tebe i samo zbog tebe, popijem retko čašu vode, udahnem vazduh najjače što mogu da se sve čestice prašine u njemu oslobode i rode ono što nemam, a zbog čega si i ti postao
tako beznačajan.
Нема коментара:
Постави коментар