Uputim se k' tebi
svakoga leta,
bez izuzetka.
I tako već godinama pođem,
sa pričama napisanim
na papiru
koji čuvam u mojoj glavi, a kad blizu tvoje bašte dođem, virnem, pogledam, priče izblede i prođem... Ko me to koči, šta te to štiti od mene i moje priče, a svaka je medna... Dal me to koči, dal te to štiti stvarnost koja zna da te nisam vredna...
koji čuvam u mojoj glavi, a kad blizu tvoje bašte dođem, virnem, pogledam, priče izblede i prođem... Ko me to koči, šta te to štiti od mene i moje priče, a svaka je medna... Dal me to koči, dal te to štiti stvarnost koja zna da te nisam vredna...
Нема коментара:
Постави коментар