DAMA

Ona je dama,
koja stoji
pred vratima,
sama,
sa tašnicom
u desnoj ruci
i ružom belom.
U koraku smelom
piše da je
spremna zakoračiti
na prag
korakom hitrim
koji ne ostavlja trag
da je na ta vrata drvena,
ikada ušla jedna dama
crvena...

Ali stoji i
s vremena na vreme,
polako, skriveno,
kao da nosi
teško breme
na leđima,
ona se sasvim stidno
okrene i pogledom
prošara tminu,
kao da ispisuje istinu
o onome što je tišti,
što u njoj vrišti
i blokira joj snagu bukom,
da otvori vrata levom rukom
i najzad vidi ko je očekuje...