Nižem
proleća, leta,jeseni, zime i opet u krug. Nižem jedan lančić dug, lančić šarenih boja, da ga stavi ruka tvoja oko nečijeg vrata... Nižem
mesece, nedelje, dane, sve što može da stane i što može da ponese nit čvrta, da je oko prsta obmotaš kada njime budeš kitio neku, meni daleku i nedostojnu Tebe, gospođu.
I pletem ti šal, topao kao ćebe, da ga staviš sebi oko vrata, da ne ozebe svaki poljubac moj, koji je njemu nakit bio i u njega se ulio, kao u tebe život moj koji je sada nag i više mu se
ne poznaje trag...
proleća, leta,jeseni, zime i opet u krug. Nižem jedan lančić dug, lančić šarenih boja, da ga stavi ruka tvoja oko nečijeg vrata... Nižem
mesece, nedelje, dane, sve što može da stane i što može da ponese nit čvrta, da je oko prsta obmotaš kada njime budeš kitio neku, meni daleku i nedostojnu Tebe, gospođu.
I pletem ti šal, topao kao ćebe, da ga staviš sebi oko vrata, da ne ozebe svaki poljubac moj, koji je njemu nakit bio i u njega se ulio, kao u tebe život moj koji je sada nag i više mu se
ne poznaje trag...
Нема коментара:
Постави коментар