PESNIK

Pesniku je ustvari
svakodnevnica često dosadna,
jer on šije i stvara
lepše dane u sebi
i nervira ga sve što para
savršen kroj
njegovog imaginarnog dana.

Ne zamerite, zato, pesniku
što je on stvaralac svoje jave
i što njegove misli dave
svu ružnoću koja je oko njega.

Tako je on slobodan
u svojoj lepoti,
stranoj ljudima
i njihovim ćudima
koji bi ga vrlo
rado osakatili.

Ali sreća je njegova
što je nedostižan
i ne može nikada postati ružan,
od zlobe i tuge,
jer pesnik roni duboko u sebe,
a ne u živote druge,
i u sebi je zadovoljan,
ne može postati ružan
i umreti od tuge
zbog nekoga drugoga.