PRIRODA JE HTELA

Spusti ruke sa lica,
dok iza dugih prstiju žmuriš.
Uzalud preplašeno žuriš
u neki kutak gde nema siluete moje,
jer beg u skriveno
samo otkriva tvoje boje
kojima me ukrašavaš.

Pogledaj me dok govoriš,
neskrivajući pogled svoj.
Opusti usne, što ih stežeš?
Ustezadnjem želju vežeš
kao pobesnelog psa...

Nemoj otići kada je lepo,
a ostao bi drage volje,
ne pravi se pametan,
jer ne znaš šta je bolje
za tebe i mene...

Jednostavno je, priroda je htela,
možda nije, a možda je i smela
da se poigra sa pijunima
i odluči sama koji će prvi da gine,
a koji u pobede da se vine...

A možda se priroda ne igra,
možda je to odabir pravi i
zaista čini  pravu stvar,
iako pomalo remeti mir i pravi kvar
u dušama koje stavljaju
svoje izdanke na vreli žar.