POSLEDNJI DAN JE BIO NAJTEŽI

Poslednji dan je bio najteži...
Najteži doživljen dan,
i jedan kompletan život proživljen
u samo nekoliko časova.

Teško je bilo,
kao da je betonska ploča
na grudi sela
jer je htela
da smrska
grudni koš,
koji krvlju prska
moje lice,
a ono se grči
od bolova.

Teško je bilo,
i poželela sam
da staklo popuca,
da nastane prasak
koji će mi omesti misli.
Da izbije zemljotres
i da skrenemo sa
ovog puta,
da zalutamo i
tako promenimo sve...
Da imamo još
malo vremena za sne
na ramenu.

Teško je bilo
i želela sam te probuditi,
a ti si sanjao i buncao
i nisam te stigla pitati
šta je sve ovo,
šta se to dešava,
i ko rešava
ove zadatke
koji su tako prosti
za one koji imaju
hrabrosti upustiti se
u razmišljanje...

Poslednji dan je bio najteži,
i dok sam želela
iskočiti kroz prozor,
i pobeći od tebe,
i grliti tvoju glavu,
kroz prozor stakla, u mraku,
sablastan osmeh se video
i nije se stideo reći
"Tek će da bude teško,
ali nemoj pobeći,
jer vredi ostati..."