LUTKE

Osećam kao da propadam
i hvatam se za tebe
kao za granu spasa,
a ti nemoj ruku da mi pustiš
dok ne izustiš
poneku rečenicu
o tome zašto si dopustio
da se sve grane slome...

Zašto neko drugi
drži konce
naših lutaka
koje se po pozornici vijaju,
pa pogrešno vođene
publici pred noge padaju
i propadaju
uz grohotni smeh i suze,
zašto nam neko drugi
konce života preseče
i uze...

Zašto su makazama presekli
našu nit
pre no što smo je rodili?

Kako se nismo oslobodili?

Zašto mi nisi pomogao?