VIŠE NIKADA

Prečesto si me ostavljao samu
da posmatram tamu
u dvorištu
i šetam se levo desno kao luda,
jer je suviše tesno
i nemam kuda...

Nisi mogao da slutiš
da su oblaci, zvezde i mesec
prijatelji moji,
od bilo kojih prijatelja bolji...
A najsvetliji oblak
se nadvio nad mene,
prosuo svoje sene
u moje krilo
i seo da se odmori...

Nisi mogao da slutiš,
ali nemoj da se ljutiš
što me jedan običan oblak uze,
obećao je da će me čuvati
i da više  neću
šetati po dvorištu sama
dok je napolju tama.

Više nikada neću prolivati suze
po zemlji koja nije žedna.