OPIJENOST

Zažmureću uz melodiju

koja ima tvoj osmeh

i stisak ruku, 

miriše na tebe

i sve oko sebe

čini stvarnim.

A kada otvorim oči, 

dok melodija postaje nema, 

sačekaće me prepuna pepeljara

koju smo punili i praznili danima, 

i čaše dve, 

ispijene, 

kao znak i sećanje čisto

da melodija ne može nositi isto

moje iskušenje, 

kao što si ga ti nosio u sebi, 

a priznao to ne bi, 

nego bežiš na nekom drugom mestu

u opijenost čestu

i uz melodiju neku drugu, 

dižeš visoko ruke

pa miluješ zvuke, 

onako kako si želeo

da miluješ mene...