Rasla sam,
rasla i rasla,
svakoga dana po malo,
dok u mene nije stalo
sve tvoje,
i dok nisam porasla
do tvoje visine i punoće,
da ne može niko,
sve i da hoće,
u meni posaditi
nešto tuđe.
Porasla sam u tebe
i ispunila sebe
ponosom...
A u tvom i mom
posmatračkom oku
ne mogu dosegnuti smrtnici
ironiju,
nedostupno visoku,
zašto nam se dodiruju
sanjalački pogledi,
uspavani, a zauvek budni
i zašto su nam
glasovi misteriozni, čudni
kada razgovaramo...
rasla i rasla,
svakoga dana po malo,
dok u mene nije stalo
sve tvoje,
i dok nisam porasla
do tvoje visine i punoće,
da ne može niko,
sve i da hoće,
u meni posaditi
nešto tuđe.
Porasla sam u tebe
i ispunila sebe
ponosom...
A u tvom i mom
posmatračkom oku
ne mogu dosegnuti smrtnici
ironiju,
nedostupno visoku,
zašto nam se dodiruju
sanjalački pogledi,
uspavani, a zauvek budni
i zašto su nam
glasovi misteriozni, čudni
kada razgovaramo...
Нема коментара:
Постави коментар