MOJ LABUD

Ti imaš ruke
labudovih krila,
ruke u kojima se svila
sva milina ovoga svoda,
sva dubina, svih voda
ovozenaljskih...

Ko se u tvojim rukama kupa,
ko roni kroz talase mile,
čiju haljinu od svile dodiruju
i miluju
joj bogatstvo?

Ko li se tom belinom
oblači i kiti
perjem tuđim,
ko li prlja čistinu
i kruti mekoću...
Kome li noću
plovi pod mesečinom,
raširenih krila,
moj labud?