TOP

Eh,
kada bi mogao ovaj top,
izluđujuće, monotone, svakodnevnice
da me ispali negde daleko,
a ne biram cilj,
samo da bude negde daleko
gde me čeka neko...

Da letim dugo i monotono,
jer u monotoniji sam najbolja,
i da me pronađe taj neko,
koji negde daleko
traži suvenire...

Pa da me stavi na policu svoju,
među dragocenosti,
koje čuva i voli
i da nikada ne dozvoli
da me ima neko
ko ne ume biti daleko
i čekati baš na mene,
svaki dan,
dok otkucavaju sati kao topovi,
brojeći dane izluđujuće svakodnevnice...

Dok otkucavaju sati,
on čeka da se vrati
baš njegov suvenir...