KOVČEG STARI

Na pomen tvoga imena
otvara se u meni
onaj kovčeg,
koji nikako ne želim otvoriti.

Počinje se boriti
samnom, i sam sa sobom,
ispunjavati me tobom,
do granice zemljotresa,
kada se već telo
počinje tresti...

Na pomen tvoga imena,
ja ne razumem ništa,
ne razumem zašto i kako,
ali neizmerno mi je važno
da pobegnem iz sebe,
jer je mnogo snažno
to što osećam
i plašim se
da ćeš primetiti...

Zatvaram opet kovčeg stari,
ali on ne mari
za moja pretvaranja i glumu,
želi eksplodirati,
do visina se dići,
i on ne mari ko će prići
i počistiti nered...

Uzalud se borim
da ga zatvorim...