ŽAO MI JE

Žao ti je...

Svega ti je žao.
I onoga što si dao,
i onoga što nisi dao,
što si hteo dati,
i što nisi hteo...

Žao ti je zbog onoga što se dogodilo,
i onoga što nije,
jer te je ipak pogodilo
kao da se dogodilo,
i onoga što je moglo biti,
i onoga što se ne može skriti
u rečima "Žao mi je"...

Žao ti je svega,
a sve je veoma širok pojam
i mislim da ti ne poznaješ sve...

I meni je žao...

Žao mi je
što ti je zbog svega žao,
jer sam mislila da si sve dao
iz istog razloga kao ja,
dok sam uzimala i davala...

Žao mi je
što ti je žao,
ali neću vratiti
sve ono što si mi dao,
i što sam krišom uzela...

Jer negde ispod zemljine kore,
oboje znamo da zamišljamo neke zore
druge...
A zore druge zamišljaju
samo misli pune tuge...

A da ti je žao,
ti ne bi bio tužan...