POLETIM NEKADA

Potrčim nekada ulicom, 

bežim od sreće ili tuge, 

nisam sasvim sigurna, 

ali znam

da želim pretrčati

kilometre duge

koji šetaju ovom

kratkom ulicom, 

koja vešto krije

korake kojih bilo nije, 

a ja ih vidim

i osetim...

Potrčim nekada ulicom

jer ne mogu više 

skitnica biti

i iza tuđeg doma se kriti, 

dok moj nestrpljivo čeka...

Čeka, 

dom veran

i strepi

da mi beton ne zalepi

korake za sebe, pre no što stignem...

A ja zaista ne mogu više lutati, 

i bežati od sreće ili tuge, 

ne znam, 

želim poleteti i uleteti

kroz prozor 

i zadivljeno plakati od sreće

jer ništa nije veće

od krila koja sam dobila.