NEKA IDE

Neka ide...

Ako voliš,
neka ode,
ako i ne preboliš,
pokušaj da boliš
u sebi, neprimetno, tiho
i neka za to ne zna niko...
Boli sebe,
nemoj druge,
u tebi će zvono da lupa,
cenom visokom,
jer ljubav je skupa...

Ti pronađi u svakom danu,
u vazduhu,
u sobi,
vremena za vas.
Odigraj na nekoj probi
života vaš komad,
ali vodi monolog.
Ti pronađi
to što tražiš,
jer ti možeš, i ti umeš
da se razumeš u nestvarno ...

Neka ide,
a ti mahni,
i uz osmeh
udzahni,
biće ti lakše...

Pa na prstima pođi
na tankoj niti preko
onog dela,
gde nikada nije smela
poći tvoja noga...
Pa ti pođi i pređi
preko ponosa
i priznaj sebi
da niko nije otišao
jer voli...

Zato pusti,
neka ide.

Ako voliš,
a ti čekaj,
ali nikoga ne zaključavaj
i ne podučavaj o sebi,
jer ko ne ume tebe da razume,
i trebao je otići...