Ja sam jedna,
već okorela krasta
na tvojoj zarasloj rani,
nastaloj odavno...
Već izbeldela oštrica boli,
koja voli
šikljanje tvoje krvi,
i u toj mrlji
postoji
da dane potrošene
na lečenje broji...
A kada krasta otpadne
i izgubi se negde u travi,
usne na ranu stavi
i poželi mi srećan put.
Нема коментара:
Постави коментар