TVOJ INVALID

Zakucala bih glavu
svoju
na tvoj vrat,
usne bih ti zakucala
i ruke svoje
na ramena,
da i ja budem tvoja,
niti malo gora,
niti malo bolja
od tebe samog.

Zakucala bih sebe
za tebe,
kao ekser u najtvrđe drvo,
da nikada iz tebe
izbiti ne mogu,
zakucala bih
i ruku i nogu
da budem tvoj invalid.

Al' ti si podloga meka,
koja samo čeka
da joj se približim
pa da oblik promeni,
da se izvitoperi
i prividno nestane,
sve dok želja u meni
ne prestane...

Pa se ponovo vraća...

A moja želja svaki
put skupo plaća
svoje nadanje...
I svaki put je propadanje
u prividno...