*
Koji korov raste u odgovoru "Nema ništa novo, dobro sam", koji često dajemo na pitanje "Šta ima novo, kako si?"
Koji korov raste i guta ovu poljanu?
Usudi li se neko prići ovoj poljani, poželi li neko prići joj i pogledati je? Ne bih rekla. Eto, upravo taj korov raste u pomenutom odgovoru. Korov zvan " Pusti me, i ne pitaj više ništa".
*
Kako može da nema ništa novo svakog novog dana? Kako nečije oči da ne vide drugačije jutro, popodne, veče? Kako da se ne kaže i ne čuje nešto drugačije nego juče, ne sretne neko drugi, neko nepoznat? Da li je moguće da ništa danas nismo naučili, u odnosu na juče?
Ili je to novo nedovoljno snažno da postane novo?
A može biti nedovoljno snažno, samo ako nije dovoljno važno za nekoga.
*
Šta je "dobro"? Šta znači pojam "dobro"?
Da li je dobro što živiš i ovaj dan, što si sasvim podmiren najosnovnijim potrebštinama, ništa ti ne nedostaje, imaš krov nad glavom, porodicu, prijatelje, ljubav? Da li je dobro što si zaposlen i imaš redovnu platu, voliš svoj posao, a uz to imaš i dovoljno slobodnog vremena za sebe, imaš hobi i voliš da se posvetiš tome što dodatno radiš, onako za svoju dušu?
Da li je sve navedeno što imaš zaista Dobro?
*
Oooo, ima svašta nešto novo i nisam dobro, ali zašto bih govorila o tome?
To je pitanje za početak komunikacije, neki otrcan uvod.
Ako počnemo o lošim stvarima, i razrada i zaključak će ići u tom pravcu.
Zato, bolje da promenimo uvod i razgovor će biti radosniji. Svejedno je samo razgovor potreban. Interesovanje često spava i ne mari za lica koja razgovaraju.
*
Ooo, ima svašta nešto novo i nisam baš dobro, ali ću ćutati o tome, jer ko ne primećuje kako sam, i ne zna šta ima novo kod mene, taj moj odgovor i ne zaslužuje...
Koji korov raste u odgovoru "Nema ništa novo, dobro sam", koji često dajemo na pitanje "Šta ima novo, kako si?"
Koji korov raste i guta ovu poljanu?
Usudi li se neko prići ovoj poljani, poželi li neko prići joj i pogledati je? Ne bih rekla. Eto, upravo taj korov raste u pomenutom odgovoru. Korov zvan " Pusti me, i ne pitaj više ništa".
*
Kako može da nema ništa novo svakog novog dana? Kako nečije oči da ne vide drugačije jutro, popodne, veče? Kako da se ne kaže i ne čuje nešto drugačije nego juče, ne sretne neko drugi, neko nepoznat? Da li je moguće da ništa danas nismo naučili, u odnosu na juče?
Ili je to novo nedovoljno snažno da postane novo?
A može biti nedovoljno snažno, samo ako nije dovoljno važno za nekoga.
*
Šta je "dobro"? Šta znači pojam "dobro"?
Da li je dobro što živiš i ovaj dan, što si sasvim podmiren najosnovnijim potrebštinama, ništa ti ne nedostaje, imaš krov nad glavom, porodicu, prijatelje, ljubav? Da li je dobro što si zaposlen i imaš redovnu platu, voliš svoj posao, a uz to imaš i dovoljno slobodnog vremena za sebe, imaš hobi i voliš da se posvetiš tome što dodatno radiš, onako za svoju dušu?
Da li je sve navedeno što imaš zaista Dobro?
*
Oooo, ima svašta nešto novo i nisam dobro, ali zašto bih govorila o tome?
To je pitanje za početak komunikacije, neki otrcan uvod.
Ako počnemo o lošim stvarima, i razrada i zaključak će ići u tom pravcu.
Zato, bolje da promenimo uvod i razgovor će biti radosniji. Svejedno je samo razgovor potreban. Interesovanje često spava i ne mari za lica koja razgovaraju.
*
Ooo, ima svašta nešto novo i nisam baš dobro, ali ću ćutati o tome, jer ko ne primećuje kako sam, i ne zna šta ima novo kod mene, taj moj odgovor i ne zaslužuje...
Нема коментара:
Постави коментар