DALJINA

Prikrpiću te, jer za to samo i jesi, na neku košulju staru i smotaću je, da u ormaru čeka sledeće leto... koje neće brzo stići... A polici ne mogu prići, jer je visoko, visoko gde moje oko ne vidi... Ti dok ležiš u društvu sebi srodnom i mraku blagorodnom i naklonjenom tvojoj duši, ruši se sunce sa neba, i ledeni vazduh čisti zagađnost, koja treba da nestane. Dok sledeće leto dođe, ja ću porasti i odrasti, više mi stara košulja neće trebati, rado ću je predati nekome kome će odgovarati ta veličina... A meni će prijati
vreme koje je prošlo,
jer je nakon zime došlo
moje toplo vreme...

I daljina,
koja više nije tu...