субота, 19. септембар 2015.

NIŠTAVILO PRAZNINE

Kada ostaneš sam, čak i bez sebe.
Kad ostaneš tamo gde nema nikoga ko bi se setio da pomisli na tebe i da te poseti...
Tamo gde nema nikoga ko može uistinu da oseti tvoje postojanje i razume razlog za ostajanje... Za ostajanje u ničemu,nigde, u ništavilu praznine, lebdeći nad dlanovima samoće, koja hoće da zgnječi... Kada ostaneš tako sam, znam da ćeš mene razumeti, i najzad umeti osetiti... i posetiti jednu već tako samu...

Нема коментара:

Постави коментар