LJUŠTURA

Pitam se,
kako njega ne zanima
kako se osećam...
A ja se pitam danima
kako je on...

Pitala sam i njega,
ali ćuti o tome,
i ne želi mi
kao nekome svome
priznati ono
najdublje i najiskrenije...

Najzatvorenije,
u svojoj ljušturi,
samo ćuti
i sluti da ću
odustati...

Pitam se
i skriveno očekujem
da će i on mene pitati
kako sam,
a znam
da bih i ja tada ćutala...

I tako ćutimo,
i u svojoj ljušturi slutimo
da ćutanju nikada
neće doći kraj...