Ne svanjava ljubav
samo kada se Sunce budi,
već i kada Mesec za
svetlošću žudi
većom,
pa s' srećom u sebi
zablista...
I svane ljubav ista,
ona ista koja zorom
svanjava...
U zatišju sivog mraka,
koji pakuje traka
crnog katrana,
ona izvire...
I ništa i niko
je ugasiti ne može...
Uslov za ljubav ne postoji,
ona se sama kroji
a nosi je onaj
kome po meri
najlepše stoji...
I kada je skine sa sebe,
ona neće nestati,
ostaće sama,
al' ni jedna tama
nije tamnija
od te svetlosti...
Neuništive...
samo kada se Sunce budi,
već i kada Mesec za
svetlošću žudi
većom,
pa s' srećom u sebi
zablista...
I svane ljubav ista,
ona ista koja zorom
svanjava...
U zatišju sivog mraka,
koji pakuje traka
crnog katrana,
ona izvire...
I ništa i niko
je ugasiti ne može...
Uslov za ljubav ne postoji,
ona se sama kroji
a nosi je onaj
kome po meri
najlepše stoji...
I kada je skine sa sebe,
ona neće nestati,
ostaće sama,
al' ni jedna tama
nije tamnija
od te svetlosti...
Neuništive...
Нема коментара:
Постави коментар