PUCAJU U MENE

Sad već izlizana, pohabana i prastara, za sebe samu, a i za druge ljude, postojim, jer moram, jer tako treba i živim ispod ovog neba da samo jedan život čuvam, a inače ne bi'. Sad već nepotrebna, neželjena i precrtana kao loša slika. Neviđena sa vidika već predalekog za povratak... Hodam i dišem, govorim i pevam, čuvam i brinem, da breme stida skinem sa sebe... I samo jedan život čuvam i negujem... To mlado seme... Da ovo breme koje nosim ne bude uzalud. Da sve ima smisla kroz mladi, život novi, a moj neka boli, jer sam birala da pucaju u mene...