NEMOJ DA BRINEŠ

Nemoj da brineš,

uvek će biti tu, senka moja,
da te povuče ili dočeka,
da te isprati i prati,
uvek tamo gde si ti,
i kada sve bude izbrisano
ili tek isplanirano,
čak i sada,
baš sada,
nemoj da brineš...

Da pogleda kada
su tvoje oči umorne,
da im stavi svetliji veo
i učini dane sumorne
uvek drugačijim no što jesu.

Da dodirne obraz tvoj,
kada za nežnost moli,
a nema ko da ga miluje,
da te ne boli
niti jedna napuštena bora.

Da ti kao povetarac
prstima kroz kosu svira,
i poprska kapima mira
koje će sazreti u tvojoj glavi.

Nemoj da brineš,
uvek će biti tu senka moja,
da nastavi rečenice bez smisla,
da ih ukrasi zvucima sigurnosti,
nemoj da brineš,
i uveravam te
možeš da skineš
taj težak ogrtač.

Uvek će senka moja
da bdi oko tvog bića,
kao brižna i pažljiva majka,
i nikada ti neće dozvoliti
da budeš nezaštićen...

A meni će uvek faliti,
senka neka
da me, kada sam i sebi daleka
dovede kući...