DISTANCA

Uhvatila sam te za ruku srca
i ostao je taj vreo trag na meni
i u meni,
koji živi pulsirajući
i imitirajući te dane života...

Tada se živelo...
Tada.. dok se nije skrivalo
ništa među nama...

Sada je ravna linija,
mrtvilo dvoje ljudi,
i kostur koji se budi
ustajući iz sanduka tajni...

Sada je skrivanje i prikrivanje
svakodnevnih časova
koje ranjava i pustoši bliskost
našu nerazdvojnu, srodnu
i onu plodnu sreću
koju smo stvorili...

Sada smo se pretvorili
u početnike, strance i
imaginarne neznance
koji se ponovo upoznaju,
ostajući na granici
distance...

Ali dok ne gledaš,
krišom dodirnem
ruku crca
i osetim da još uvek
pulsira i kuca
kao nekada,
dok smo bili bliski,
dok smo bili jedno,
a pretvarali se
da nam je svejedno
da li smo zajedno ili ne...
Iako nam je to bilo sve
u čemu smo uživali...

Neki kratki momenti...