Svetiljka u sablasnoj noći,
počinje da treperi,
i poput pomahnitale zveri
skače ispred mog lika,
i nastaje slika destrukcije
i mini erupcije grudnog koša.
I nije to tako loša rabota,
kada u sebi pališ šljam,
koji zaudara iz dana u dan
i čini te odbojnim.
Vrlo je pametan potez
upaliti lampicu za oprez,
otvoriti velike vreće,
spakovati smeće u njih,
dati sebi inekciju
i učiniti dezinfekciju trajnijom...
Uvideh da erupcija
grudnog koša
nije toliko bolna i loša,
jer iz sebe istrese
i odnese sve što je
mnogo,mnogo bolelo...
Uz erupciju sve se prebolelo,
zaboravilo
i sve u meni se oporavilo
od tebe...
Нема коментара:
Постави коментар