SADA SAM SIGURNA

Sedim sama
u poluhladnoj tami,
koja me miluje i mami
da pođem još dublje,
još dalje,
tamo gde te pretežno šalje
samo onaj kome nisi
potreban...

Sedim sama
na udobnoj klupi
i čekam dodir nežan,
onaj neizbežan koji
mora da se oseti
kada te poseti hladnoća...
Čekam nežnost bilo čiju,
bilo kakvu, bilo koju,
da je kao najvoljeniju
svoju na kratko prigrlim
i sebe prevarim da je prava...

Čekam jer dalje neću poći,
ni korak jedan,
jer više neću govoriti,
ni najtišim glasom...
Jer nije vredan,
i nije me spasom poprskao...
I neću poći,
jer ako to učinim,
neću moći
više da se vratim.
Sada sam sigurna...