KADA SI TUŽAN

Kada si tužan,
ti si toliko lep
da mi dođe da
zaplačem od nežnosti
i pretočim sve
suze tvoje tuge
u svoje ruke
i uguram ih
u oči...

Tada ti usne podrhtavaju,
i žele, a ne mogu govoriti,
plašeći se da bi mogle stvoriti
i osloboditi iz sebe
groznicu uzroka
koja ih zebe...

Postaješ glasniji
i meni sve jasniji,
a nije mi jasno
kako sebe ne razumeš
i ne umeš pomoći
svome duhu...

Kada si tužan,
ti si toliko lep,
a ja ipak ne volim
kada je tako...
Jer mi nije ni malo lako
što sam uzrok
groznice i hladnoće...
A sve moje čezne i želi
da razveseli tvoje oči,
i sve moje čezne i želi
da skoči
na usne tvoje,
ali one se boje
i drhte u neznanju...

A ne znaš
da kada si tužan
ti u stvari mnogo govoriš
o milovanju koje ti je
potrebno...