SVEMOGUĆE REČI

Reči crtaju svet, boje ga, oblikuju sva ispupčenja i udubljenja, buše, ruše, kuju, uvode struju, a opet je mračno, kažu, ali neretko tačno, klešu, prave smešu, šiju fleke po vešu već iznošenom, isprošenom, istrošenom... Reči... Mrljaju, brljaju, trljaju te po temenu napuklom... Po moždanoj kori, da ne sagori poslednji krvni sud, da se ne oslobodi zarobljena ćud i pobegne... Reči... predstave prave, svest formiraju, a ne biraju svoj oblik, niti jačinu... Umeju upaliti svu gorčinu uma, umeju ohladiti rasplamsalu milinu... Svemoguće reči... Pazi kome ćeš ih reći, možda ćeš opeći nekoga, možda ćeš se opeći ti... Pazi, jer svi
moji svetovi mogu rasti, zbog tvojih reči. Pazi, jer svi moji svetovi mogu nestati, i zbog tvojih reči mogu prestati postojati ja...