Možeš stati uzdignute glave,
puna ponosa,
pršteći od vere u sebe,
ako onaj preko puta tebe,
ne želi videti,
cuti i znati...
ako ne želi,
shvati da ti je bolje da odustaneš... Ako si pružala sve, činila i poklanjala, ako te ruke bole
od pružanja i davanja, onda bez kajanja, i s dokumentom konačne uzaludnosti, okreni leđa, i ne dozvoli da te vređa neprimetnost tvog odlaska... Suviše si ti velika žena, i tvoje malo telo neveselo plače sto te sabija malenkost neshvatanja... I suviše su mali, oni koji su pred tebe stali i slušali tvoga srca glas, a nisu čuli beskrajni spas koji im pružaš... Uzalud je stati, i čekati da se vrati, da shvati, neko ko nije bio tu, ko nikada nije znao... I nikada s ponosom uz tebe nije stao... Uzalud je čekati da se vrati neko ko je pao duboko u sebe.
shvati da ti je bolje da odustaneš... Ako si pružala sve, činila i poklanjala, ako te ruke bole
od pružanja i davanja, onda bez kajanja, i s dokumentom konačne uzaludnosti, okreni leđa, i ne dozvoli da te vređa neprimetnost tvog odlaska... Suviše si ti velika žena, i tvoje malo telo neveselo plače sto te sabija malenkost neshvatanja... I suviše su mali, oni koji su pred tebe stali i slušali tvoga srca glas, a nisu čuli beskrajni spas koji im pružaš... Uzalud je stati, i čekati da se vrati, da shvati, neko ko nije bio tu, ko nikada nije znao... I nikada s ponosom uz tebe nije stao... Uzalud je čekati da se vrati neko ko je pao duboko u sebe.
Нема коментара:
Постави коментар