петак, 16. октобар 2015.

ZAPINJEMO

Naše želje se grle
a mi gledamo, one se prožimaju, a telima ne damo da se dodirnu. Naša znanja znaju, jedno pred drugo staju i govore, a mi ne dopuštamo da se otvore umovi naši, prostrani za sreću kao najbogatiji salaši. Naše oči žele plakati, a mi im dopuštamo samo da zasuze, i krijemo suze, dok ponosno puze po obrazima... Mi sami ne dozvoljavamo sebi da živimo, mi se kažnjavamo, jer se volimo i ne umemo stati jedno pred drugo, niti umemo prestati tražiti i tako već dugo, dugo zapinjemo za istinu.

Нема коментара:

Постави коментар