SVILENE NITI

Setiš li se i ti često,
kao što se prisećam ja,
onih dana kada je sva
naklonost vremena
pripadala nama...

One muzike
koja ti je parala uši,
kada sam izgovarajući
veličanstveno ime tvoje,
držala na usnama
sve što je uistinu moje
i što bi moje trebalo biti...

Setiš li se onih dana,
kada su nam čela
jedno nad drugim bdila,
i kada se u obraze slila
sva strast crvene boje,
kada je tvoja ruka
spustila svoje pokrivače
ne sve moje
vrele sobičke.

Setiš li se onog žara
koji se borio
da uzme ili ne uzme,
ispuštajući glas
koji se orio
svuda oko nas,
onoga žara koji je pobedio
i pobeđen bio...

Žara koji se ulio
u pokrivače
sobičaka mojih...

Ja još uvek udišem
te mirise sa svojih
svilenih niti...