TEKLA JE VODA

Ka nama je tekla voda,
i tekla, i tekla...
Tekli smo i mi...
A naši životi
tekli su brže od nas.

Nismo sami na ovom svetu.
O nismo sami,
to je sasvim tačno,
pa i ovo mračno
nebo iznad nas
namiguje vodi...

Namiguje, da oslobodi
bar jedan tren,
i da ga produži,
da budu malko duži
ovi trenuci koje delimo...
Ovi trenuci kada znamo
ko smo i šta smo,
i kada smo svesni
da to još dugo nećemo biti...

Voda će teći, voda će se sliti
niz sve naše uspone i padove.

Voda će proteći
kroz nas,
opraće sve što smo bili,
i nikada neće nikome reći
da smo pronašli spas
u njoj...

O nismo sami na ovom svetu
u kojem ronimo i ponekada se davimo,
a ipak ga slavimo
kao spasioca...

I nikada nećemo biti
ono što smo bili
jednom samo,
jer duboko u sebi znamo
da za nas nema vremena...