NEDOSTAJEM TI JA

Nedostaje ti ona stara,
koja se po šavovima para
od tvoje širine...
Ona koja se svaki put smanji
kada tvoj kapak utanji
svoje vidno polje,
i pogledaš u nešto bolje...
Što ja ne vidim.

Nedostajem ti ja,
ona stara, punih ruku,
koja u svakom zvuku
oko tvoga uha
grabi buku
i zadržava je za sebe,
samo da ti ne čuješ...
Ona što ti smehom
pesme peva,
dok sneva o
uzvraćanju istog.

Nisi navikao na ovakvu mene
i sve ti je čudno,
jer ipak,
dok si spavao u nemaru,
tvoje srce je bilo budno
i sve videlo.