TAMO SMO MI...

Tamo gde ptice
imaju kočije od mesečine,
i gde je lice
zlaćano, sjajno,
tamo gde je trajno
ono za šta se molimo,
i nikada ne prestaje...

Tamo gde ne nestaje
čarolija...

Gde možemo sedeti
na Mesecu
i mesečinom bojiti
naše staze,
tamo gde ne gaze
zemaljske daljine,
i gde bistrine
božanske dišu...

Tamo gde mirišu
osećanja...

Tamo gde se slobodno grlimo
i rasplamsalim osmesima hrlimo
u budućnost...
Tamo gde nema kraja,
nema stajanja i kajanja,
tamo gde je dan i noć svanuće,
daleko od ovozemaljske kuće...

Tamo smo mi...