PRIZNANJE

Moram nešto priznati,
ne zbog tebe,
ne da bi ti znao,
već da bi sa mene pao
deo ovog peska,
koji mi u očima spava,
koji mi nozdrve golica
i kao zarđala žica
bode uši...

Moram nešto priznati,
pa evo sa džakom reči
teatralno stajem
i glasno govorim:
" Prestajem,
zvanično i odlučno,
prestajem da dajem,
da dajem sve što
sam davala danima,
sve što sam sanjala noćima,
čak i ono što sam stvarala,
kada su svi drugi odmarali...
Prestajem da mislim
i da čistim jave...

Prestajem da želim,
i da se veselim,
svemu onome što
ne mogu da imam,
prestajem da molim,
i precrtavam reč Volim
za one koji je nisu svesni..."

Moram nešto priznati,
a priznanje je hrabrost junačka,
dok se kukavica pod jaukom skriva,
u meni se sve menja i počinje da biva
još smelije...

A da je kukavica junak,
mogli smo veselije
videti javu
i živeti pravu priču...

A sada napuštam
svet bajki...