To su tvoje pesme.
Da li bi to ikada glasno izgovorio? Da li bi u mom prisusatvu progovorio tako bestidno, kao što govoriš drugima? To su tvoje pesme.
Ti si ih prisvojio, zarobio, i posramljeno ih čuvaš, plašeći se svih koji ih dožive. Moleći se da ne posive stihovi i ne istroše se od silnog upijanja... To su tvoje pesme.
Priznajem - samo tvoje... Pesme ove,
bez tebe ne postoje... Ali zašto odbacuješ rečima nešto čemu se diviš? Zašto ne priznaš da ih voliš?
Ne brini, ti nećeš da posiviš nikada u mojim stihovima.
Jer to su tvoje pesme...
Da li bi to ikada glasno izgovorio? Da li bi u mom prisusatvu progovorio tako bestidno, kao što govoriš drugima? To su tvoje pesme.
Ti si ih prisvojio, zarobio, i posramljeno ih čuvaš, plašeći se svih koji ih dožive. Moleći se da ne posive stihovi i ne istroše se od silnog upijanja... To su tvoje pesme.
Priznajem - samo tvoje... Pesme ove,
bez tebe ne postoje... Ali zašto odbacuješ rečima nešto čemu se diviš? Zašto ne priznaš da ih voliš?
Ne brini, ti nećeš da posiviš nikada u mojim stihovima.
Нема коментара:
Постави коментар