NENAMEŠTEN KREVET

U nenameštenom krevetu ostaju nataloženi svi mirisi koje volimo
i oni od kojih bezuspešno bežimo, dok ležimo zarivajući glavu u jastuk, koji ih je u stvari pun,
iz kojeg kipe, pa tako nesvesno i nevoljno opijamo sebe još više, još uspešnije, i tiho, da tiše ne možemo, jecamo. U nenameštenom krevetu prosuti su svi snovi, koji se odmaraju sami od sebe,
od težine koju nose
i zato on ustvari jeste nenamešten. Mirisi i snovi se grle na jastuku,
dobro pokriveni jorganom,
i gužvaju plahtu na koju će sutra leći jedno telo
i upiti ih u sebe.
I tako žive svakoga dana, neuništivi, pobeđujući sve... I tako ne nestaju
i ne prestaju da postoje. Odmaraju želje i htenja, i vode ljubav na čistoći i toplini koja je u noći
snevala san o nekome ko je ostavio trag, a nije ležao nikada u tom nenameštenom krevetu, ali je ipak drag... I koliko god daleko bežao, i gde god ležao taj neko
u ovoj i svakoj drugoj noći, odmaraće u čistoći, baš ovoj, neznajući ali osećajući blagoslov...