TOLIKO MI ZNAČIŠ...

Toliko,
da me je stid od mene same,
i da stavim ruku na lice,
svaki put kada u mislima
bljesnu iskrice tvojih očiju
u mislima mojim,
pa se uplašim da ću
prestati da postojim
od jačine svetla.

Toliko, da me je stid od mene same,
što brojim dane kojima me gledaš,
a brišem one kojima ne daš
malo moga lika,
da se osveže,
i za mene su oni uzalud
proživljeni.

Toliko, da me je stid od mene same
što čeznem,
i tonem i venem,
i želim...
I selim nekoliko puta na dan
svoja htenja na druga mesta,
ali opet se raspakuju ona česta i
dosadna pitanja
o stvarnosti...

Toliko, da me je stid od mene same,
jer sam te oživela
i iz mene izbijaš i zračiš...

Toliko, da me je stid od tebe,
toliko mi značiš...