Dala bih poslednju
kapljicu krvi da mi kažeš da sam tvoj prvi jutarnji uzdah, koji ti puni pluća... I najjaču venu svoju, da pretočiš svu neistinu tvoju u pumpicu priznanja... Dala bih toplinu svoga tela, i odrekla se dela života, da čujem gde je ta lepota koju sktivaš u prednjem džepu košulje... Dala bih i glasne žice, i tonove svoga glasa, poklonila ih bilo kome, da mi, kao rođenome svome pokloniš parče razgovora...
kapljicu krvi da mi kažeš da sam tvoj prvi jutarnji uzdah, koji ti puni pluća... I najjaču venu svoju, da pretočiš svu neistinu tvoju u pumpicu priznanja... Dala bih toplinu svoga tela, i odrekla se dela života, da čujem gde je ta lepota koju sktivaš u prednjem džepu košulje... Dala bih i glasne žice, i tonove svoga glasa, poklonila ih bilo kome, da mi, kao rođenome svome pokloniš parče razgovora...
Нема коментара:
Постави коментар